Спомен плочу, постављену на месту нестанка новинара Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића, однели су непознати вандали, само дан пре но што ће се навршити годишњица од њеног постављања по четврти пут.
Да је плоча однета са места где је стајала годину дана, Удружењу новинара је 26. маја јавио мештанин Велике Хоче, који је повео пријатеље да им покаже место где су 1998. године последњи пут виђени новинари Ранко Перенић и Ђуро Славуј. На месту где је стајала плоча, остао је само метални оквир.
Представници УНС-а на челу са председником Друштва новинара Косова и Метохије Будимиром Ничићем одмах су дошли на лице места и уверили се да је однет бронзани део спомен обележја на којем је писало ,, Овде су 21. августа 1998. нестали новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их“.
Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) најоштрије су осудили поновно рушење плоче несталим колегама и затражили од међународних и косовских институција да најзад открију ко из године у годину чини овај вандализам.
-Ми не знамо ко руши ову таблу годинама, одговор на то питање треба да нам да полиција. Ми имамо право да сумњамо, а самњамо да то ради неко чија савест није мирна, ко се плаши и ко је директно или индиректно одговоран за њихов нестанак- изјавио је председник УНС-а на Косову и Метохији Будимир Ничић.
-Ми ћемо ову таблу поставити веома брзо. Не могу они толико рушити и склањати колико ми можемо да постављамо. Међутим, поставља се питање смисла, људскости и нормалности. Поставља се питање шта са ситемом који се на такав начин обрачунава са не сталим новинарима- изјавио је новинар Живојин Ракочевић.
Славуј и Перенић су нестали када су кренули да ураде репортажу о повратку отетих монаха у манастир Зочиште, скренули на погрешан пут и прешли на територују коју је контролисала тзв.Ослободилачка војска Косова. Били су у аутомобилу “ застава 128″ плаве боје који никада није пронађен.
Скрнављење места на ком су нестали новинари и рушење плоче сваки пут је пријављено полицији, али починиоци никада нису откривени.
УНС и ДНКиМ затражили су од Еулекса и косовске полиције да коначно почну да одговорно раде свој посао и обавесте јавност шта су предузели како би били пронађени и кажњени киднапери новинара.
УНС и ДНКиМ подсећају да је после нестанка Ђуре Славуја и Ранка Перенића на Косову и Метохији до 2005. године нестало и убијено седам српских и албанских новинара и медијских радника.
Новинар и преводилац Александар Симовић и фоторепортер Момир Стокућа убијени су 1999. године, а радник РТВ Приштина Миле Буљевић је нестао исте године. Међу несталим новинарима је и Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, који је нестао 2000. године.
Убијени су и новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005). Ниједна отмица и убиство новинара и медијских радника на Косову и Метохији није расветљено.
Рушење спомен плоче несталим новинарима осудила је и Канцеларија за Косово и Метохију. Из ове Канцеларије истичу да они који, како наводе ,, из године у годину“ уништавају спомен обележје, на неки начин ,, постали су саучесници отмичара, активно подржавајући овај срамотни злочин“.
-Четврти пут ванадали су уништили подсетник на невине страдалнике ратних сукоба, и очекујемо да ће надлежни органи, за разлику од претходних пута, коначно предузети нешто како би одговорни за ову срамоту били кажњени – наводе из Канцеларије за КиМ и додају:
- Невине жртве немају националност, а односом према њима мери се човечност једне заједнице, и зато очекујемо да и албански политичари и представници новинарске струке на Косову и Метохији осуде овај вандализам.
29 / 05 / 2016
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО