У манастиру Светих Архангела је и ове недеље захваљујући поклоницима из Бачке епархије, капела Светог владике Николаја Жичког била испуњена народом. Свету Литургију су са архимандритом Михајлом, игуманом ове свете обитељи, служили и протојереј Жељко Тешић из Футога и протонамесник Брана Миловац из Бачке Паланке. По окончању Свете Литургије отац Жељко се обратио окупљенима пригодном беседом у којој се у име свих који су дошли са њим из Бачке епархије (Футога, Бачке Паланке, Новог Сада, Апатина и других места) захвалио оцу Михајлу на великој љубави и гостопримству, рекавши да никада не смемо рећи да су Косово и Метохија изгубљени, и да колико год буде народа на овим просторима ми треба да сачувамо и очувамо оно што су наши преци оставили.
-Срби се морају обожити, вратити се своме извору од кога смо се далеко удаљили, – рекао је отац Жељко и додао : Све ово што се дешава, је само један подстицај Божји за нас, да као народ, будемо бољи и утврдимо се у вери. Јер само тако можемо очекивати да једнога дана као у доба Немањића поново ходимо овом светом земљом .
Отац Михајло је заблагодарио гостима рекавши да њихове посете много значе и да је велики благослов што је изграђен овај народни конак у Светим Архангелима у којем могу да се одморе и преноће они који долазе у Призрен. Захваљујући Богу, а по благослову владике Теодосија, кренула је и обнова цркве Светог Николе у манастирској порти и ако Бог да да се изградња уз помоћ добрих људи и заврши у догледно време:
-Браћо и сестре хвала вам, што сте дошли и што нисте од оних који мисле да је на Косову и Метохији све пропало. Ви сте сведоци да није све пропало, да није готово, да нисмо џаба радили конак, да имамо народ где примати, а ако Бог да, тај народ ће обновити и цркву, чија је обнова почела са благословом владике Теодосија од 26. јула ове године. Видите да се ради, ево зидамо већ месец дана, и оно што смо планирали остварује се корак по корак, и црква ће да се направи, јер каже наш народ да оно што се почне и заврши се, па ће Бог дати да тако буде и са нашом црквом.
Отац Жељко и поклоници из Бачке епархије су у оквиру посете Косову и Метохији у суботу обишли Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Велику Хочу, Зочиште, Свете Архангеле, а после недељне литургије и Богородицу Љевишку, храм Светог Ђорђа, и Богословију у Призрену, затим Грачаницу, Газиместан и манастир Бањску.
И помен цару Душану за почетак школске године у Призренској Богословији
Истога дана, само у поподневним часовима, у манастир Свете Архангеле стигао је и епископ Рашко-призренски г. Теодосије, са игуманом манастира Дечана архимандритом Савом, професорима и ђацима призренске Богословије ,,Свети Кирило и Методије“. Они су недељну литургију служили у храму Светог Ђорђа у Призрену где су се и помолили Богу за благословен рад и труд ђака и професора Призренске Богословије у новој школској години. По вишедеценијској традицији, у Свете Архангеле су скупа дошли да одслуже помен на гробу великог српског цара и ктитора Светих Архангела из рода Светих Немањића, цара Душана. Овога пута су помен служила двојица свештеника који су са још седморицом својих колега дошли из разних епархија СПЦ, у Призрен, како би литургијски обележили педесетогодишњицу од завршетка Призренске Богословије.
По завршетку помена, сусрет некадашњих матураната и садашњих првака ове Богословије забележен је и фото-апаратима.
Отац Михајло је у порти приредио послужење за све, а свештеници су са владиком Теодосијем и ђацима поделили успомене из оног времена њиховог школовања у Призрену.
Један од свештеника, који је са колегама и супругом дошао да тај велики јубилеј прослави молитвено у Призрену, прота Лука Јовић, се присетио и давне 1961. године када је у Призренску Богословију дошао из свог места рођења Пакленице Доње код Добоја. По завршетку Богословије рукоположен је у Богородичиној цркви у Тузли, од владике Лонгина Томића, а цео животни век провео је као свештеник на четири парохије у Тимочкој епархији. Данас своје пензионерске дане проводи у Доњем Милановцу. Са својим колегама је долазио и на тридесет година од матуре, а ево и сада на педесет. Призрен је у њему пробудио нека сећања из времена школовања у Богословији, а сећа се и првог доласка у Свете Архангеле:
-Први пут сам дошао у Свете Архангеле 01. септембра 1961. године када смо са професорима и осталим ђацима посетили гроб српскога благочестивога цара Душана. Ето, потрефило се да и данас, дођемо овде, после 55 година од уписа у Богословију и да се заједно са садашњим њеним ђацима и професорима поклонимо сенима цара Душана, да поменемо и наше професоре, између осталих, два епископа: Методија Муждеку и Доментијана Павловића званога Деку, и наше професоре оца Милуна, оца Душана, оца Десимира протосинђела, чије се тело налази у Пећкој Патријаршији, српској лаври и многе друге из ове Богословије који су се упокојили… Ето дошло је нас пет из генерације и још четворица су нам се придружила, неки су са попадијама, а неки сами. Драго ми је да смо после толико година у Светим Архангелима који су имали своју бурну историју. Знамо да је камен одавде однет и од њега изграђена Синан-пашина џамија у Призрену. Сада су овде и конаци, то је за мене новина, саграђени су једном па попаљени, па опет саграђени и једноставно, лепо је, али ја сам изненађен како је велики Васкрс Богословија доживела. Исти је срж Богословије, липа са улазом, ректоратом и зградом Симе Игуманова, а остало су неке доградње, проширења, све је уређено у мермеру, савремено све, да ова деца и поред најтежих политичких превирања на Косову и Метохији, светој српској земљи, имају бар неке услове о којима ми нисмо могли ни сањати у наше време. Нас је у једној спаваони спавало по педесет, а они су сада само по двојица, а негде је чак и један сам. Заслуга највише припада владици Теодосију, који се трудио да се то обнови, уради… И ја бих волео да се сретнемо овде опет, кроз пет година, да обележимо још један јубилеј – 60 година од уписа Богословије – рекао је отац Лука Јовић у Призрену.
Оливера Радић
07 / 09 / 2016
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО