На Лазареву суботу, 27. априла, у манастиру Светих Архангела код Призрена свечано је прослављена слава капеле посвећене Светом Лазару Четвородневном, изграђене после мартовског погрома 2004.године. Свету архијерејску литургију служио је умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић уз саслужење свештенства и монаштва рашко-призренске епархије. Литургији је осим призренских богослова и њихових професора, присуствовало и стотинак верника из Призрена, Ораховца, Велике Хоче, Новака, Мушникова, Грачанице, Штрпца…, а велики број деце и одраслих се причестио. У току литургије је освећен и пререзан славски колач, који је припремио игуман манастира Свети Архангели архимандрит Михајло, коме је Лазаровдан и крсна слава.
У празничној беседи, умировљени владика Атанасије је рекао:
,,Господ је васкрсао Лазара, јер је он на почетку створио човека, Господ васкрсава и ову светињу. Доказ сте и ви овде данас и ова света служба, доказ су и ова деца наша. Молим вас, мајке, учитељи, васпитавајте своју децу, гајите, то је највеће што можете да урадите овде. Не дајте да их запечате у гробље ове несрећне цивилизације, унесрећујуће за род људски, хоће да запечате човека у границе овога света или универзума свеједно, и да гроб почне да смрди. Погледајте шта се данас шири, проповеда, шта се ради. Није лепо да кажем данас на овом месту. Вође народне, нажалост, запечаћују народ у гроб и почиње да смрди тај гроб. Властодршци нови, траже да предамо Косово и Метохију. ,,Не бавим се ја небеском Србијом него земаљском“ кажу, а земаљска Србија је гробље и биће све веће, aко нема небеске Србије, нема ни земаљске. Човек је усправно биће, крстолико и крстоносно биће, стожер усправан и попречна греда која захвата цео свет. Човек је живи ходећи крст. Ако човек није усправно биће него је само земаљско биће, онда ће бити оно што каже Јов ,,храна сам црвима и гроб ми је отац“. Тако раде људи када забораве Бога, ал је Бог неудаљив, неотклоњив, непобедив, несавладив, само што је Његов метод другачији, ,,пусти Христос да Лазар умре, пусти да почне да смрди“. Тако је и ова светиња овде. Данас је Васкрс за њу и за нас. Који немају вере који су краткодушни и малодушни, бездушни, они не виде, да иза сваке стварности овога света, протеже се бескрајна стварност и у висину, и у дубину, и у дужину, и у даљину вечности, бесмртности. Човек је биће засемењено вечношћу и бесмртношћу, зато не може да га задржи овај свет.
…Данашњи свечаник на Небу, блаженопочивши наш патријарх Павле, је говорио: ,,Ми смо с Неба и идемо ка Небу! Нећемо нигде да се окујемо, али волимо своју земљу, своју отаџбину волимо овај живот, дар божји“.
…Наше свеопште васкрсење Господ данас наговештава. Он ће бити распет и умрети на крсту, и бити у гроб смештен, и запечаћен, и постављене страже, но ништа није помогло и тако печатаном гробу – васрсо је. Само је анђео дошо и одвалио камен од гроба да виде остали.
…На жалост многи, у овој данашњој цивилизацији, оће да нас затворе у своје окове, своје рамове, и да нам намећу, као што намећу и данас овде и са запада и нажалост из Београда, али последња је Божја. Несрећна Европа(не она права) је та која ради ово што ради, само замајавају људе, а многи од нас тапкају за њима. Ми да стојимо усправно овде и да нам помажу и ове планине, ове камење, и ове стене, да схватимо да смо небеска бића, небоземна бића или земнонебеска, са земље корачамо, за небо се држимо и ка небу идемо. Нећу да претим судом, суд је Божја ствар, али не суд као осуда него суд као расуђивање, као трежњење, као освешћење. Данас нажалост много форсирају реч свест, а не форсирају савест, много говоре о разуму, а не говоре о срцу, располутили су човека, јер су га наравно зазидали да не иде ка Небу. Колико само мржње има ка Богу живоме.
…Ово је дан, празник васкрсења и најаве општег васкрсења. Уверен сам, да Метохији и Косову, долази васкрсење, само треба издржати, некад са сузама, некад са плачем, али и са клањањем као Марија и Марта. Гледају Господа ,,па ти си могао, па што ниси, да си ти дошао не би умро наш брат“, али не схватају и оне јадне, другчији су планови божји. И Бог васкрсава Лазара натрулог већ, настаје радост и њихова и многи Јудејци повероваше. А шта раде фарисеји, јеврејске старешине и главешине, полтрони римске власти, да прикрију? Плаћају војнике да кажу да су га украли, а онда да шире вести и до данас ту практику, ту тактику примењују овосветски људи који верују у будућност, а не верују у вечност. А каква је будућност без вечности? Нек им Бог буде милостив.
…Трудове Бог даје, да нас усправља, да нас диже, да нас напредује. Дивна словенска реч подвиг и подвижништво је основна карактеристика људскога бића. Подвиг је кретање напред и навише. Не треба изазивати, тражити, наметати невоље, ал треба благосиљати Бога за оно што нас сналази у животу и јуначки стајати. Српски народ је јуначки народ, народ подвига, а не депресије, како шире. Погледајте само шта нам пласирају и који је резултат? Све више убистава и самоубистава, злочина. Хоће да едукују (користе реч за нас непознату), васпитају, одгоје децу, од две године их уче о ономе што ће доћи само по себи. А онда деца нам чине злочине страшне, деца су постали злочинци. Или је крај света или је предверје неког страшног преврата, једног препорода, иначе све су уложили у тзв. васпитање, едуковање. Само измишљају речи да би замагљивали стварност и истину, а резултат – све горе и горе. Никад српски народ није био самоубилачки народ. Ми немамо случајева самоубиства у вековима ропства у вековима ратова осим у неким болестима. Није то својствено српском народу. Али шире депресију са врха, немамо излаз па нађу излаз који није излаз него безизлаз нови. Срби су народ оптимизма, народ вере, народ будућности, окренути будућности не заборављајући прошлост, а они нам сервирају да заборавимо прошлост ,,окренимо се будућности“. Као да заборавим детињство, да заборавим школовање, мајчину љубав, млеко мајчино, или храну, или светиње где сам растао, као да заборавим сунце, и ваздух, и цвеће, и мирисе које сам удисао док сам растао. Сакате човека. Получовека, нечовека истичу као модел човека, зато и нема успеха, нема благослова, јер нема везе са Богом живим истинитим. Божје откровење говори да је цео човек бесмртан. Јов праведни је говорио ,,и ако се распада моја кожа и моје очи цуре гнојем, ја исти ћу видети Бога и моје руке ће га опипати“. И Бог је показао Јова, васпоставио из црва и гноја, из губе га очистио и вратио стару славу само да остане пример нама. Нека Бог благослови и помогне свима, нарочито овој светињи овде, и овом царском Призрену. Размере димензије Призрена су небоземне, то је најлепши град који постоји на Балкану, његове горе и брда, његове реке, његове долине, клисуре, његова стада, њиве, пшенице, виногради, лепота божја и, хвала Богу, ова деца ту су и подмладила Призрен. Васкрс говори из нас, из ове деце нама. Жив је Бог, Бог је Бог Васкрса, само треба да имамо вере, нема веће силе, веће снаге, веће истрајности од вере. Каже Свети Јован Златоусти: ,,Веруј управо зато што немаш никакав други стабилан ослонац. Највећи ослонац – имаш живога Бога. Бог има свој темпо, Бог има свој пут, Бог има свој начин“. Мого је Бог да учини да не умре Лазар, али хтео је да умре, да остали виде. Жив је Бог и жива ће бити душа наша. Верујемо у васкрсење и верујемо у будућност истинску, а не неку идеолошку,виртуелну.
…Срећна слава игуману Михајлу, великом и буквално и стабилно. Када су покојног оца Јустина Дечанског питали, када су почели први напади: ,,Како си оче Јустине?“ Одговарао је: ,,Па Дечани су велики, стабилни и ми тако!“. Божји човек, и ево Дечани стоје, Мајка божја штити, Господ штити, тако и ову светињу Господ штити, ко је могао да верује да ће се поново настанити Архангели Душанови, да ће поново се обнављати и ова црква? У сваком случају данас је обновљена.“
После Литургије је игуман манастира архимандрит Михајло, приредио трпезу љубави за све присутне, а владика Атанасије је позвао девојчицу Мију из Мостара да Милици Ђорђевић из Призрена и осталој деци уручи играчке које су им из Требиња, Мостара и Херцег Новог послали њихови вршњаци. Између осталих играчке је добило и четворо деце из села Новаке, као и два брата Кујунџић из села Мушниково.
Оливера Радић
01 / 05 / 2013
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО