Гораждевац код Пећи заувек је обележен злочином када је још неоткривени злочинац убио двојицу дечака и ранио још четворо младих
Гораждевац
„Сине мој, види како смо ти дошли. Погледај колико је година прошло“, понавља на гробу свог сина Сенка Јововић,мајка убијеног дечака Ивана. Све ове године она се носи са својимболом. Њен син је тек улазио у живот, а она му је бранила да иде на реку јер се плашила несреће, и свих ових година понавља „како је мајчино срце знало шта ће се десити“ и како је прва, кад је чула рафал, потрчала на Бистрицу.
А тамо је, пре осам година, док су се деца купала на реци, убица на другој страни обале,сакривен у растињу и врбама, чекао свој тренутак. У време највеће гужве, на виру где Бистрица благо савија према суседним пољима, купала су се деца из Гораждевца код Пећи. Убица је испалио три рафала и по води и по супротној обали. У првом тренутку, што због гужве, што због буке, већина није схватила о чему се ради, а онда су почели да беже, да роне и да се крију по оближњим шумарцима.
Смртно су страдали Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (13).
Драгана Србљак је погођена у ногу и пребачена у Пећку болницу где су јој на отворену рану ставили гипс, а онда је хитно заједно с Богданом Букумирићем, Ђорђем Угреновићем и Марком Богићевићем, одвезена за Косовску Митровицу, па даље за Београд. Један радостан дан, у неколико секунди,претворен је у кошмар. Она сматра да је 13. август 2003. заувек променио њен живот и живот њене генерације.
„Данас је само сунце исто и топао дан. Остало је све другачије, сећам се оне граје и радости, а сада је све тихо. Сваке године је све мање људи и чини ми се да је све теже живети овде.“
Послеосам година, Гораждевац је депресиван и пуст. На реку нико и не одлази, а вир где се убиство догодило не постоји јер су албански предузетници вадили песак и променили ток реке. На месту убиства није подигнуто спомен-обележје.
Гораждевац, једина средина у Метохији која је преживела етничко чишћење 1999, заувек је обележен злочином на реци. Убица је четири године касније упутио застрашујућу поруку и на сваког становника овог села ставио печат страха и неизвесне будућности. Одабир мете, места и предумишљај „подигли су“ овај напад у сам врх монструозне и дуге листе балканских злочина.
Над овим злочином, као и над Ливадицама, Старим Грацком, Обилићем, већ годинама влада потпуна тишина. О зид савршене етничке завере ћутања разбили су се траљави и неодлучни покушаји УН истраге. Глува за наводе и сумње и неспремна да дирне у осињак етничке и обичајне правде, истрага је ставила своје папире у архиве Еулекса.
„Званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена уколико се тужиоцу на располагање ставе нове информације које би могле да истрагу покрену напред. Истраживати случај много година пошто се догодио представља велику потешкоћу за тужилаштво“, рекла је портпаролкаЕулекса Ирина Гудељевић.
Судови су све препустили савести убица и оних који за њихов злочин знају. А зна се да га није могао починити неко ко је дошао из далека, неко ко не познаје навике и оно мало кретања гораждевачког становништва, па и њихове деце.
„У три албанска села око Гораждевца те ноћи чула се традиционална музика с гочевима, нико на то није реаговао“, сећа се правник Љубинко Тодоровић који је тада био заменик заштитника грађана Марека Новицког.
Монструм с Бистрице је слободан човек. Он живи по својим законима и мерилима, он је ту, у суседству, и прелази на другу обалу реке. Деца Гораждевца неће никад прећи на ону другу обалу, с које је зликовац пуцао.
———————————————————–
Истрага злочина за трајно помирење
Парастос убијеним дечацима у Гораждевцу служио је епископ рашко-призренски Теодосије. Он је поручио да су „невино пострадала деца овога места и овога народа док су се купали у Бистрици. После осам година нису пронађене убице деце и то је заиста оно што нас највише боли. То је незацељена рана, али је наша утеха и нада у томе што имамо веру у Господа. Ко у њега верује живеће вечно у царству небеском, као и сви што су страдали невини. Свевидећем оку Божјем ништа не може да промакне и нико не може мислити да ако земаљска правда није задовољена, да ће небеску правду избећи“, казао је владика Теодосије.
Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић каже да забрињава то што још нису пронађене убице двојице дечака у Гораждевцу пре осам година.
„Откривање починилаца је неопходно за процес помирења. Како они (Албаници) мисле да живимо једни поред других ако ћемо стално сумњати једни у друге и ако ће се стално дешавати оно што нам се догађало пре осам година“, рекао је Богдановић за Радио Гораждевац.
Живојин Ракочевић
14 / 08 / 2011
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО