У току протеклог викенда (између 25. и 28.октобра) срушено је спомен обележје постављено крај пута Велика Хоча – Зочиште на месту где су 1998. године нестали новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Обележје су поставили представници Удружења новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) 30. августа ове године на Међународни дан киднапованих и несталих лица.
Да је обележје срушено потврдили су и представници српске општине Ораховац, који су, по пријави грађана,отишли на лице места, и уверили се да је од споменика остао само део металног сталка.
Табла на којој је на српском и албанском језику писало: ,,Овде су 21.августа 1998. године нестале наше колеге Ђуро Славуј и Ранко Перенић, тражимо их“ је однета са места где је стајала два месеца.
Представници УНС-а су протеклих година тражили од председника косовске општине Ораховац дозволу за постављање обележја, али нису добили никакав одговор па су таблу поставили самоницијативно.
УНС и ДНКиМ су најоштрије осудили овај, како су рекли, вандалски чин, а члан управног одбора ДНКиМ Живојин Ракочевић нам је рекао:
-Став УНС и друштва новинара Косова и Метохије је да нећемо одустати од подизања обележја које подсећа да су ту некада отете наше колеге и да од тада нико ништа не зна о њиховој судбини. Рушење споменика је заправо покушај затирања сећања на оне који су нестали и страх од тога да ће нечија нечиста савест једног дана проговорити. Јасно је да рушитељ обележја жели да отклони сваку могућност истраге и одговорности, њега не интересује нестанак невиних људи који су само професионално радили свој посао. Дуго и стрпљиво смо чекали одговор од општинских власти да подигнемо обележје, још дуже и упорније ћемо га обнављати и инсистирати на томе да сазнамо ко је отео наше колеге и каква је њихова судбина. Десет новинара је отето и убијено, а до сада нико није одговарао. Због тога ћемо обнављати обележје као знак да професионалци немају право да забораве невине жртве без обзира којој етничкој групи припадају.
Да се подсетимо:
Новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић су последњи пут виђени 21.августа 1998. године. Тога дана су из Велике Хоче кренули да направе репортажу о повратку монаха у манастир Свети Врачи Козма и Дамјан у Зочишту, после киднаповања од стране шиптарских терориста и интервенције Међународног Црвеног Крста. Од тога дана до данашњег, породице нису сазнале шта је са њима. Трагање траје пуних 14 година, а резултата нема. Идеја УНСа да се постави плоча је начин да се скрене пажња и да се прозову сви они који су одговорни због њиховог нестанка.
Приликом постављања плоче (30.августа) Нино Брајовић Секретар УНСа је рекао :
,, Ово спомен обележје је постављено да подсећа не само на нестанак Ђуре Славуја и Ранка Перенића, већ и на све оне који су после тог дана нестали на Косову и Метохији у току ових ратова, да их тражимо и да прозивамо све оне који су одговорни због њиховог нестанка и због тога што до данас не знамо ништа о њиховим судбинама. После тога кренуле су отмице наших колега: Љуба Кнежевића дописника Политике и Јединства, на Чичавици, убиство Момира Стокуће у његовој кући, где је остао након повлачења војске и полиције са Косова и Метохије, Марјана Мелонашија који је завршио емисију на српском језику, сео у такси 2001.године и никад се није вратио, Александра Симовића који је остао у Приштини, био новинар и преводилац, и чији је део посмртних остатака пронађен код Обриња. Ниједна од ових судбина није расветљена и наш је посао да је расветлимо. Очекујемо подршку свих колега и новинара са Косова и Метохије и свих оних који величају многе победе на Косову. Чија год је била победа, ово је њихов велики пораз и велика брука – рекао је Нино Брајовић.
Оливера Радић
13 / 11 / 2012
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО