Парастосом у цркви Успења Пресвете Богородице у Ораховцу који је служио парох ораховачки јереј Срђан Јеринић, обележена је 14-огодишњица од почетка НАТО агресије на нашу земљу. Парастос је служен као молитва и сећање на све жртве НАТО бомбардовања, али и свих пострадалих православних хришћана од стране шиптарских терориста на простору Косова и Метохије и других делова Србије и Црне Горе. Присутни верници су запалили свеће за све пострадале и послужили се житом за покој њихових душа. Пре помена је служена света литургија у оквиру које се причестио један број верника, међу којима велики број деце.
Парастос у ораховачкој цркви
Узимање жита за покој душе пострадалих
У сећању народа овога краја дани НАТО агресије на нашу земљу ће увек остати урезани, јер су НАТО бомбе у три наврата обасуле Велику Хочу, српско село у општини Ораховац и то два пута на велике празнике: на Велики Четвртак и на празник Свете Тројице. На куће браће Мицића: Саве, Звонка, Драгана и Живка, које се налазе на дну села према селу Брестовцу, бомбе су се обрушиле на Велики Четвртак и готово читаве их порушиле.
Кућа Живка Мицића после напада НАТО бомбардера
Тога дана су се у подруму Живка Мицића окупиле жене и деца и фарбала се јаја за Васкрс.Уместо васкршњих јаја, у црвено је, док су се зидови рушили од удара бомби и гелера, офарбано све у подруму. Укућани са свима окупљенима у подруму, су се, после првих бомби, разбежали по њивама иза кућа. Живкова ћерка, Сања, је трчала носећи у наручју, у ћебенце повијену тромесечну бебу. Ћебе је прошарано гелерима, али је беба, уз Божју помоћ, остала неповређена. У том нападу рањене су Наташа Мицић,Ђурђа Илић и Млађан Маврић који је овим женама притекао у помоћ. Оштећене су куће и породица Гогић, Илић, Ђуричић, а на више десетина кућа у селу су попуцали зидови, поломљени црепови, полупана стакла на прозорима. Касетне бомбе су падале на дворишта, њиве, штале за стоку. Само у штали породице Ђуричић изгореле су три свиње, крава и коњ. Касетне бомбе су се на сеоском игралишту задржале све до 2008. године, када су их специјалне јединице КФОР-а уклониле.
Дејанов гроб у Великој Хочи
Породица Вечевић из Велике Хоче ће бомбардовање вечно памтити. Отац Миле и мајка Цвета, су на дан Свете Тројице, изгубили сина првенца, Дејана (1976). Као многи младићи и Дејан је био мобилисан. Последњих дана је са својом јединицом био у Шех махали на Планеји, која је тих дана горела од даноноћног бомбардовања. У једном од многих налета бомбардера који су немилосрдно сипали тзв. тепих бомбе угасио се и Дејанов живот, заједно са животима још двадесеторице његових сабораца. На његовом гробу у Великој Хочи се и данас вијори српска застава као сведочанство да је Дејан бранио своју земљу, своје село, родитеље, браћу, пријатеље, своју неостварену љубав. Застава се вијори и као сећање на неправду која је задесила његов народ, али и као опомена да се такво зло нането њему и хиљадама невино пострадалим у бомбардовању никада више не понови.
* * *
По, до сада познатој, статистици током 79 дана НАТО агресије на СРЈ је убијено најмање 2500, а рањено и повређено више од 12 500 људи. НАТО -агресија је започела 24. марта 1999.године, а последњи напад се десио 10. јуна. Погинуло је или нестало 1008 припадника војске и полиције, од чега 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше је рањено око 6000 цивила, од тога 2700 деце. Готово да нема града у Србији који се није више пута нашао на мети агресора. У бобмбардовању је уништено или оштећено 25000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км пута и 595 км пруга,оштећено 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе, 44 моста, док су 38 разорени. Током агресије извршено је 2300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1150 борбених авиона је лансирало 42000 пројектила. НАТО агресори су користили и осиромашени уранијум, па данас као последицу имамо велики број оболелих од рака.
Оливера Радић
26 / 03 / 2013
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО