У поподневним часовима, у недељу 13. маја Велику Хочу и Ораховац је посетила група студената духовне академије при Сретењском манастиру у Москви, предвођенајеромонахом Игњатијем Шестаковим, сабратом тога манастира. У оквиру вишедневне посете Косову и Метохији, уз благослов владике Теодосија, они су посетили манастире Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Бањску, Девич, Зочиште, цркве у Великој Хочи, присуствовали храмовној слави цркве Светог Василија Острошког у Лепосавићу и певали заједно са призренским богословима у цркви Светог Димитрија у Косовској Митровици.
Хор је наступио и у цркви Успења Пресвете Богородице у Ораховцу где се спонтано окупио велики број деце и људи који су се обрадовали руској песми и благослову из Русије који су гости донели.
Гостима су деца Ораховца и Велике Хоче захвалила на посети, песмама Гаврила Кујунџића ,,Ораховцу башто рајска“ и ,,Русија, моја љубимаја“, уз пратњу самог аутора на хармоници.
У разговору са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, сазнали смо да је циљ њихове посете обилазак светиња и људи на Косову и Метохији, и уручење новчане донације од 200 000 евра за Призренску богословију, за изградњу још једне зграде како би се побољшали услови за рад и следеће генерације богослова.
- Наш манастир води акцију прикупљања помоћи Српској цркви на Косову и Метохији уз благослов патријарха Кирила – рекао нам је јеромонах Игњатиј. Донели смо само део прилога за рад и обнову Призренске богословије, за народне кухиње и за манастире на Косову и Метохији. То је оно што смо сакупили за само два месеца, а акција још иде пуном снагом. Битно нам је да имамо информације са терена, да би смо водили промотивну кампању. Народ у Русији је спреман да да, ал треба да зна зашто је потребно. Наш патријарх има велико интересовање за Косово и Метохију, а ја лично често долазим јер ме интересује историја Српске Цркве. Овога пута смо довели мали хор, групу богослова са Духовне академије, која функционише у оквиру нашег манастира.
Наши ђаци су дошли да виде шта је Косово и Метохија и како живи српски народ. Одушевљени су светињама и сама посета за нас има велики значај. Наш долазак је симбол, јер помажемо обнову Призренске богословије и српских светиња, у којима одржавамо мини концерте руске духовне музике. Оно што се десило на овим просторима јесте трагедија, али ми смо овде срели људе који су врло јаки по свом духу, који су доказ да постоји нада. Имате лепу децу и то је добро, кад има деце има и породице, и што је најважније, има вере у народу. Ја често долазим и сваки пут осећам нешто посебно, осећам да долазим на извор неке животне енергије. Моја порука народу који живи овде је да буде уз своју цркву. То је смисао постојања српског народа и то је најважније не само на Косову и Метохији него свуда. Српски народ има своју мисију, има нешто особено, што мора да носи у срцу. Срби мора да сачувају свој образ истинитих хришћана, јер није толико важно да будемо добри у очима неких светских моћника, већ да будемо добри у очима Бога.
Гости-дародавци из Русије су приликом посете Призрену обишли Призренску богословију, разговарали са владиком Теодосијем, професорима и ђацима и упознали се са тешким условима у којима Богословија функционише у обесрбљеном Призрену.
На кратко су у клупе са богословима домаћинима сели и њихови гости Руси. Рођена су нова познанства, али и нада да ће у ове клупе, захваљујући руској донацији, на јесен сести и нова генерација богослова.
Оливера Радић
27 / 05 / 2012
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО