Храмовна слава у Приштини

У цркви Светог Николе у Приштини је у недељу свечано обележена храмовна слава, празник преноса моштију Светог Николаја Мирликијског.

Литургијом, у препуном храму, началствовао је архимандрит Михајло, игуман манастира Свети Архангели код Призрена, а саслуживали су му парох приштински отац Дарко Маринковић, намесник приштински отац Светислав Трајковић и секретар Епархије рашко-призренске отац Саво Шмигић.

Литургију је по први пут у овоме граду певао хор Светог Краља Милутина из цркве Светог Јована Владимира из Београда.

Празник Светог Николе је био повод да се окупе расељени Приштевци са разних страна, али и да дођу верници и из других места Косова и Метохије.

Уз бруј звона са звоника храма, народ је са свештеницима ишао у литију око цркве, а потом је обављено освећење славских колача и жита.Овогодишњи домаћин славе била је Горица Шћепановић из Краљева са породицом, а за наредну годину јавио се Саша Танасковић из Чаглавице.

Отац Михајло је у беседи рекао да је храм Светог Николе у Приштини мученички храм, Приштина мученички град, а српски народ мученички народ од Косовског боја до данас. Он је додао да многи данас хоће да присвоје српске светиње, али да ,,сви добро знамо чије је то историјско наслеђе, чије су то светиње“.

- Многи хоће данас да нам одузму ове наше светиње говорећи да је то историјско наслеђе ових или оних, али ми сви добро знамо ко су преци који су зидали и овај храм и наше светиње широм Косова и Метохије. Сви ми добро знамо да они могу да раде на томе да нам одузму наше храмове и манастире, али ако се ми уздамо у помоћ Божју и ако будемо у њима и славили Божје име, као што смо се данас окупили овде, нема те силе која нам то може одузети и нема тог искушења које не можемо пребродити или буре на мору коју не можемо савладати. Ако будемо искрено веровали у Бога, надали се у Божју помоћ, сва та искушења и све те њихове захтеве ми можемо да победимо. Помоћу Божјом и заштитом Божјом ми смо свемоћни, а благодат је Божја та која нам даје ту снагу и даје ту моћ – рекао је отац Михајло.

Отац Дарко Маринковић се захвалио свима што су дошли и напунили храм, што се веома ретко дешава у овом граду, и помазавши окупљене уљем са гроба Светог Николаја у граду Барију, рекао да је то велики благослов који се у знаку крста спустио на чела свих окупљених.

Овогодишњег свечара славе, Горицу Шћепановић, је окупљање верника у оволиком броју подсетило на окупљања у овој истој цркви деведесетих година:

• Данашње окупљање ме је подсетило на оно време 1992. године када сам као студент први пут дошла у Приштину, и када смо се недељом и празником окупљали овде у цркви у великом броју – рекла је Горица.

Слави у Приштини присуствовали су и председник Српске листе Славко Симић, заменик премијера у косовској влади Бранимир Стојановић, директор Канцеларије за питања заједница Иван Томић, председник општине Грачаница Владета Костић, шеф Канцеларије Руске федерације у Приштини Андреј Лисовој и други.

Бранимир Стојановић је рекао да се радује када види да се обнавља живот у нашим црквама и градовима:

- Увек је лепо када видимо да се обнавља живот у нашим црквама и нашим градовима. Нажалост, још увек се то у Приштини није десило онако како ми то желимо и како би волели и да и овај храм доживи неко лепо светло. Очигледно је да реконструкција на њему није урађена како треба, али ево ми са свештеником свих ових претходних месеци радимо на томе да овај храм доведемо у боље стање, али и да све више народа долази. То је од огромне важности за обнову наших живота, али и за духовну обнову свих Срба који овде живе, и наравно оних који треба да се врате. Сигурно, као што је данас сијало сунце, да је тако, верујем, и у срцима свих нас овде. Позив је отворен и за оне који нису били петнаест, шеснаест година на празник, да дођу и да све чешће долазе поново у свој град.

Осим што је певао литургију, хор Свети Краљ Милутин је и у дворишту под тремом отпевао неколико песама за окупљене вернике.

Диригент хора, Урош Степановић се захвалио чланицама њиховог хора Милици и Мирјани Бараћ из Приштине, на чији позив су дошли на славу, јер како је рекао,, да није било њих наше срце се не би загрејало оволико“.

-Верујете утисци су дивни, ја сам први пут у Приштини, после Литургије и после овог нашег дружења, развија ми се тај осећај, да сви дишу једним плућима. Тек кад дођете из Београда и наступите овде, схватите да Београд треба још увек да се осваја у том нашем православном, српском значењу, а овде, видео сам данас да су сви једно. Иако сам сво време био свестан чињенице да је Приштина град у којем је некада живело много Срба, а да их данас нема, и у току литургије и после када смо певали под тремом, ја сам осећао да то није само наш мали наступ, то је била молитва. И заиста Христос Воскресе! И надам се да ће Срба у Приштини опет бити – рекао је Урош Степановић из Београда.

Сестре Милица и Мирјана Бараћ из Приштине су отпевале песму о Цару Лазару, и његовом опредељењу за Небеско царство. Песма је послужила као повод Немањи Јовановићу из Приштине да се захвали шефу Канцеларије Руске федерације и његовом заменику на присуству на слави, али и на присуству на Косову и Метохији уопште, направивши паралелу између жртве цара Лазара и жртве коју је неколико векова касније принео и Руски цар Романов.

- Као и цар Лазар, и руски цар Николај Романов је жртвовао свој живот, бранећи своје руске, али и српске интересе и ушао у Први светски рат. А пре неки дан сам прочитао, када су се водили разговори у Порти и стварала српска држава и када су руског цара питали зашто толико брани српске интересе, он је рекао ,,ја сам на првом месту Рус и браним руске интересе, а онда сам Србин и заступаћу српске интересе“. И као што је било пре сто година, ситуација се понавља, па се надам да ћемо уз помоћ Русије и данас да вратимо и повратимо Косово и Метохију- рекао је Приштевац Немања Јовановић.

Домаћини су припремили трпезу љубави за све окупљене, а на кратко се црквеном портом, јединим местом за игру свештеникове деце, чула и радосна граја деце која су са родитељима дошла на црквену славу у Приштини.

Оливера Радић

Православие.Ru

24 / 05 / 2016