У периоду од 30. јануара до 2. фебруара 2014. године, уз подршку Српског одељења ,, Међународног фонда јединства православних народа“ у оквиру пројекта ,, Помози делом“, и Црквене општине Бјељина, деветнаесторо деце из Ораховца и Велике Хоче је боравило у Бјељини у Републици Српској. На граници Србије и Босне и Херцеговине, децу је дочекао старешина храма Св. Великомученика Пантелејмона, протојереј Горан Ненић са руским пријатељем, деци познатим од раније Алексејем Каревим, који су и организовали и испланирали читаву посету. Деца су у Бјељини смештена у породицама својих вршњака, чланова црквеног хора ,, Свети Ђорђе“ и чланица ,, Кола српских сестара Мироносице“ из Бјељине. За време боравка у Бјељини деца су посетила храмове и манастире у овоме граду и основну школу у насељу Ковиљуша ,, Кнез Иво од Семберије“, где су се упознали са својим вршњацима, певала песме, рецитовала и добила поклоне за успомену. Истог дана организована је посета манастиру Св. Великомученице Параскеве и ,,Етно селу Станишићи“.
Сутрадан су посетили манастир Тавну где их је срдачно дочекала игуманија Марта са сестринством, а отац Лазар је деци испричао историју манастира. За ручком, су деца певала песме о Косову и Метохији и добила сувенире од сестринства манастира.
Приликом посете граду Тузли деца су посетила саборни храм Успења Пресвете Богородице и учествовала на Светосавској академији у организацији Епархије зворничко-тузланске.
Епископ зворничко-тузлански Хризостом је поздравио госте и све присутне и између осталог рекао како је свако помињање Светога Саве подсећање на ,, нашу славу пред престолом Божјим“
Да, управо тако – рекао је владика Хризостом. Свети Сава је наша народна слава и понос пред Богом, али и благослов међу нама. Он је светитељ Божји који вијековима свијетли свом народу попут огњеног стуба. Млади принц Растко је попут пророка Мојсија отишао на Атос планину – Свету Гору да се тамо кроз пост, молитву и велике подвиге сам просвети светошћу и постане свети свјетионик који високо свијетли свима нама ево више од осам вијекова. Браћо и сестре, Свети Сава нас је научио и задојио љубављу Божијом, а то значи да љубимо Бога прије свега и изнад свега свим срцем својим и свом душом својом и ближњега свога као самога себе! Подсјећајући вас на ову божанску и светосавску науку позивам вас да и поред свих искушења и невоља са којима се суочавамо останемо на путу Светога Саве. Нека нам буде срећна Крсна слава Свети Сава и ова Светосавска академија. Нека нас Свети Сава с Неба благосиља, а ми да му завјет дамо и да му чврсто обећамо да ћемо живјети сви у братској слози, љубави и поштовању.
Деца су у оквиру посете Бијељини имала прилику да у биоскопу погледају премијеру филма ,, Монтевидео“.
Последњег дана посете деца су присуствовала литургији у храму Св. Великомученика Георгија, коју је служио протојереј – ставрофор Љубо Богдановић. По окончању литургије деца су отпевала ,, Кнез Лазину песму“ , а у парохијском дому је приређен ручак за госте и њихове домаћине. Деца су се захвалила домаћинима, нарочито протојереју Горану Ненићу и протојереју- ставрофору Љуби Богдановићу на дочеку и организацији. Ту су итекако имале учешћа и чланице Кола српских сестара Мироносице из Бијељине, које су деци на поласку уручиле поклоне.
Отац Горан Ненић, као прави домаћин био је уз децу сво време, а кад смо га упитали какви су утисци деце, рекао нам је:
Какве утиске носе из Бијељине деца су најбоље показала тиме што већина њих није могла да сакрије сузе приликом растанка са својим домаћинима. Уз велику захвалност за све што су доживели ових неколико дана, изразили су жељу да опет дођу, али да и овај народ одавде посети њих на Косову и Метохији. Црквена општина Бјељина изражава велику захвалност свима који су помогли да ова деца проведу незаборавне тренутке у нашем граду, а нарочито власницима ресторана ,, Липов лад код Аце“ и ,,Глобус“ Аци Бедићу и Миленку Зупуру, као и власнику ДОО ,,Монако“ Љуби Стевићу и многим другим који су помогли да ова деца бар на неколико дана доживе право детињство.
Чланица Кола српских сестара из Бијељине Свјетлана Смољић је у свом дому угостила троје деце.
Радујем се што сам могла да будем домаћин овој деци – рекла нам је Свјетлана- само ми је жао што нам тако брзо одоше. Деца су предивна, али се види да им фали слобода, више простора, друштва. Кад смо их испраћали било је суза, и мој син је плакао са њима. Желела бих да нам опет дођу, можда око Васкрса, и у већем броју, а да их и ми посетимо.
Наставница српског језика која је водила децу из Велике Хоче, Маја Маврић, нам је такође потврдила да су деца презадовољна:
- Људи који су нас примили су дивни и осетили смо да истински саосећају са нама, желе да нам помогну. Као у домовима наших домаћина, срдачно су нас примили и у храмовима и манастирима, и у школи. Драго ми је да сам упознала све те дивне људе, свештенике, монахе, монахиње као и наставницу српског језика Анку Тодоровић са којом сам могла да разменим мишљење и искуства из области рада у школи. Захваљујемо се и Фонду јединства православних народа, који су нам обезбедили превоз као и нашем пријатељу Алексеју, који је сво време био са нама, и делио радосне тренутке са нашом децом.
Оливера Радић