-Никада нећемо одустати да овде долазимо и да тражимо правду и своје колеге –поручио Будимир Ничић, председник ДНКиМ
Удружење новинара Србије( УНС-а) и Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) је у петак 27. маја по четврти пут, у близини пута Велика Хоча –Зочиште, поставило спомен плочу отетим новинарима Ђури Славују и Ранку Перенићу. Спомен плоча је до сада постављана три пута и три пута је у кратком периоду после постављања рушена. Косовска полиција и други надлежни органи до сада нису открили ко је и зашто рушио плочу на којој на српском и албанском језику пише: ,, Овде су 21. августа 1998.године отете наше колеге новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их. УНС.“
У име новинара који су се окупили на месту нестанка својих колега, генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић је свима којима смета порука са плоче ,,тражимо их“ поручио,, наћићемо их!“:
-Свима онима којима смета ова порука ,,тражимо их“ поручујемо ,,наћићемо их!“. А они који су киднаповали Ранка Перенића и Ђура Славуја су овде негде близу. Они су близу нас, али је рука правде далеко од њих, зато што су они чија је дужност да пронађу киднапере и да их казне, или њихови јатаци, или су неспособни, или су застрашени, или су корумпирани-рекао је Брајовић.
Зато је у име УНСа још једном затражио од Косовске полиције, тужилаштва, Еулекса, КФОРа и УНМИК-а да после 17 година покрену истрагу и пронађу оне који су киднаповали Ђуру Славуја и Ранка Перенића, али и да расветле околности у којима је нестао на Ђурђевдан 1999.године новинар Љубо Кнежевић, да пронађу и казне киднапере Марјана Мелонашија из српске редакције косовског радија, да пронађу ко је убио Момира Стокућу у његовој кући у Приштини у септембру 1999.године, да пронађу ко је убио Александра Симовића и да пронађу где су и ко је извршилац убиства албанских колега Бекима Кастратија и Бардеља Ајетија.
-Ако нису у стању 17 година то да ураде ни полиција, ни тужилаштво ни КФОР, ни Еулекс, ни УНМИК, нека уступе своја места другима. Ја верујем да на Косову и Метохији, али и у земљама из којих долазе има људи који су спремни и у стању то да то ураде – поручио је Брајовић.
Постављању спомен плоче несталим новинарима, и поред позива нису присуствовали амбасадори, шефови мисија Европске уније, Еулекса и ОЕБСа. Он је додао да би овде дошло ,,пола света“ када би се радило о француским, немачким, италијанским новинарима“. Али да њихово не појављивање и проналажење табле у оближњем шумарку, шаље одговор на питање,,зашто годинама ништа не знамо о Ђури Славују и Ранку Перенићу?“:
-Кадa смо прошле године, сами пронашли ову исту таблу коју данас постављамо, у оближњем шумарку, пронашли смо и одговор на питање,,зашто годинама ништа не знамо о Ђури Славују и Ранку Перенићу?“. А одговор је,,Зато што се нико тиме није бавио, зато што их нико није тражио!“ Јер да су тражили ову таблу, коју смо редовно пријављивали полицији, после сваког нестанка, нашли би је, а да су претражили ову шуму нашли би још неке трагове који воде до наших колега – рекао је Ничић.
Он је додао да не очекује ни од домаћих институција да расветле судбину отетих новинара, јер ,,очигледно је да је тај етнички терет превише тежак да би са њим у глави се чешљала ова шума и можда нешто пронашло“. Не очекује ништа ни од странаца, јер ништа нису учинили ни када су пре три дана у два наврата скинули заставу са зграде ОЕБСа у Ораховцу.
- Не очекујем ни да ова табла остане дуже од неколико дана или пар недеља овде, јер очигледно тај који је уклања њему савест није мирна, није чиста, и вероватно не може да пролази овде и да је гледа сваки дан. Али, оно што можемо да поручимо са овог места да ми никада нећемо одустати да овде долазимо, да постављамо ову плочу, да тражимо правду, да тражимо Ђуру Славуја и Ранка Перенића и остале колеге док год их не нађемо – рекао је Будимир Ничић.
Новинар из Грачанице Живојин Ракочевић је рекао да упорно рушење спомен плоче новинарима говори да живимо у систему који је до те мере отрован мржњом да и једна обична плоча која некога на нешто опомиње не може трајати дуже од двадесет дана.
-То нам говори о степену слободе којом живимо, то нам говори о правди која би се морала догодити, коју чекамо. Ми имамо пуну и важну наду да ћемо открити ко је зликовац који стоји иза отмице свих ових људи, али и имамо велику трпељивост да дочекамо ту слободу. Оно што је за нас важно јесте да ми нисмо пристали на неслободу и да разликујемо слободу од неслободе, да разликујемо правду од неправде, да ови људи имају право да се зна шта је с њима било – рекао је Живојин.
Новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић нестали су 21. августа 1998. године на путу између Велике Хоче и Зочишта, када су кренули у манастир Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, да направе прилог о повратку монаха у манастир. Према подацима породица, последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули макадамским путем који води ка виноградима и селу Брестовцу, а који је био под контролом ОВК. Аутомобил, у којем су били, плава Застава 128 никад није пронађен. Породице још увек трагају, али немају никакве званичне информације о њиховој судбини..
Оливера Радић
28 / 05 / 2015
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО