Седам векова Немањићке задужбине – Манастира Бањске

Јутро, 15.август 2013. лета Господњег, празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. Кроз велики број возила у близини манастира Бањске, на северу Косова, некако се пробијамо, да нађемо место за паркинг. Народ пристиже са разних страна и заузима место у црквеној порти. Необично хладно за један августовски дан, и обрадовах се што ће литургија бити служена у самој цркви посвећеној Светом архиђакону Стефану, која је украшена старим иконостасом пренетим из цркве Светог Илије у Вучитрну. Са посебним поштовањем верници су прилазили и целивали чудотворну икону Пресвете Богородице, копију Казанске иконе, која је у Бањску донета из Призрена, украшену предметима и накитом које верници прилажу из захвалности за услишене молитве или пружено исцељење. У кивоту пред иконостасом, крај поређаних ковчежића са моштима великог броја светитеља и мученика, место су заузели и извезени опанци са моштију краља Милутина, ктитора ове светиње. Народ у реду прилази, целива мошти и иконе, а кад звоно најави долазак црквених великодостојника, сви се померише, и славословије Богу и Светом Стефану поче. Са једне стране крај мене стајаху жене пристигле из македонског града Тетова, а с друге жене из Црногорско-приморске епархије. У колони, један за другим пристигоше и представници државе Србије: министар правде Никола Селаковић, министар за културу и инфорисање Братислав Петковић, министар грађевина Велимир Илић, саветник председника Републике Србије Марко Ђурић, директор канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, директор за односе са црквама и верским заједницама Милета Радојевић и директор Републичког завода за заштиту споменика културе Мирјана Андрић.

Литургијом, коју је пратило појање хора Мојсеј Петровић, началствовао је митрополит Амфилохије, уз саслужење епископа шумадијског Јована, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, епископа рашко-призренског Теодосија и умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, као и 25 свештенослужитеља из више епархија СПЦ. Владика Атанасије, после читања светог Јеванђеља, подсети присутне на она давна и дивна времена када је Бањска грађена, на ктитора њеног, славног Милутина краља, на мученичку, али храбру, кончину Светог архиђакона Стефана, коме је посвећена светиња, и на епископа Данила, првог игумана овога манастира. У току Литургије владика Теодосије је настојатеља ове обитељи јеромонаха Данила произвео у чин протосинђела. После резања славских колача, које су осим манастира Бањске принели општина Звечан и овогодишњи домаћини Бошко Јанићијевић из Косовске Митровице и Владимир Радивојевић из Звечана, владика Теодосије је поздравио присутне пристигле из свих крајева Србије, Црне Горе, Херцеговине… Поздравио је и представника Руске Православне цркве јеромонаха Игнатија Шестакова из Сретењског манастира, рекавши да Руска црква и народ са благословом патријарха Кирила, највише помажу српској цркви и народу на Косову и Метохији. У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве владика Теодосије је одликовао Драгишу Миловића, дугогодишњег председника општине Звечан и Јована Димкића директора Трепче АД Звечан, Орденом Светог Саве другог степена ,,за делатну љубав према светој мајци цркви, нарочито показану приликом обнове и изградње храмова на територији општине Звечан, као и на ширем подручју Епархије рашко-призренске.“

У слову захвалности Драгиша Миловић је рекао да манастир Бањска ,,седам векова говори калико су дубоки корени наше цркве и нашег народа на овом простору“ и захваливши се на добијеном признању додао:
- Велика је ово част за мене и г-дина Димкића, и велика је и обавеза да заједно наставимо да градимо цркве и наше храмове. Ја ћу ово признање, као и г-дин Димкић, поделити са својом породицом и сарадницима, али пре свега ово признање припада народу српском, напаћеном, на северу Косова и Метохије, који 14 година води борбу тешку са једним циљем да сачува своју веру, да сачува своју цркву, и да остане оно што јесте, део државе Србије. Наша држава, Република Србија заједно са нама ће од данас кренути да обнавља и физички манастир Бањску. Она је духовно обновљена 2004. године после пет векова, после 520 година, овде је служена прва литургија у присуству неколико хиљада верника и нашег српског патријарха Павла. И нека да Бог да нас манастир Бањска у вековима који су пред нама окупља у добру и пре свега у слободи.

У порти манастиркој је после Литургије приређен музичко-сценски приказ ,, Бањско злато“, аутора Јасмине Стоиљковић, у којем су учествовали и глумци Ненад Јездић, Дејан Цицмиловић, Небојша Дугалић, Мишко Ракочевић и КУД ,, Копаоник“ из Лепосавића. Окупљене је благословио митрополит Амфилохије, рекавши да је ,,Косово и Метохија глава Лазарева, а Србија, без главе Лазареве, без Косова и Метохије, била би безглава Србија, или у најмању руку Београдски пашалук. Бањска је доказ да је све оно што се дотакне Бога, светиње Божје, нашта кане кап Божје силе, Божје благодати, неуништиво, може понекад да ишчезне од наших очију и да премине, како каже народ, и да се угради у тајну Небеског Царства, али увек остаје ту на земљи и увјек изнова као из светог маслиновог корјена рађа и препорађа“. Митрополит је рекао да је српски народ ,, уписан у зреле земаљске народе управо кроз косовски завет, кроз Бањску“ и зато је позвао представнике власти у Србији , посебно министра грађевина Велимира Илића, да учине све да се манастир обнови, а да се као година коначне обнове узме 2019., када би се у Бањској одржао свенародни сабор, а Бањска да не само заблиста првобитном љепотом, као у време краља Милутина него да буде тродупло љепша.“.

 Александар Вулин, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, је игуману манастира Бањске Данилу, уручио Светостефанску хрисовуљу, која је у оригиналу приређена уз залагање управе Музеја у Приштини. Иначе оригинал се чува у Цариграду у султановој ризници.

Александар Вулин је овом приликом рекао да ,,седамсто година ово парче земље носи траг једнога народа, траг његове вере, траг његове тврдоглаве упорности да опстане упркос већим, моћнијим и јачим. Седам векова Срби тада и сада разапети између две велике земаљске истине, између правде која је на њиховој страни и између силе која никада није на њиховој страни“. Вулин је још рекао да ,,не постоји само земаљска нити само небеска Србија. Постоји и земаљска и небеска Србија, једна у другој се огледају, једна у другој траже ослонац, једна у другој траже оправдање свог постојања. На нама је да својим животом покушамо да будемо достојни и земаљске и небеске Србије“ Још је поручио ,,да Косово и Метохија никада неће бити без своје Србије, као што Србије не може бити без Косова и Метохије. Они који су се родили и који трају и који ће трајати на простору Косова и Метохије, хоћу да знају да никад неће корачати сами, да никада неће стајати сами, јер је ово њихова Србија. Нису ово најтежа времена само можда ми нисмо највећи људи. Зато да будемо бољи, да будемо већи, да будемо једно“.

Министар правде у Влади Републике Србије, као човек закона и правде, Никола Селаковић је рекао да је краљ Милутин био први законодавац међу српским владарима који ,,прописа закон старим Србљем, закон Влахом и показа да правда држи земљу и градове. Правда за којом читав род српски вапи кроз своју химну и моли се Богу правде. Правда о којој говоримо овде где је најпотребнија и где је најмање има“.Селаковић је рекао да је Бањска какву је данас видимо слика је и прилика Србије у којој живимо, Србије којој је потребна обнова. ,,Лако ћемо се материјално обновити, ако будемо кренули духовно да се обновљамо. И зато кренимо данас одавде, кренимо из малене Бањске крај Косова познате и по Светоме Краљу, и по Светом архиепископу Данилу II, познате по бану Страхињићу, великоме човеку и огледалу српске душе и ума. Нека оно што је блажњејши архиепископ и митрополит црногорско- приморски рекао 2019. када будемо прослављали осам векова наше свете Српске православне цркве, буде и нешто што ћемо и да озаконимо, нешто што ћемо да испунимо, нешто што ћемо без обзира на промене и влада и власти, и глава и главешина, као род српски светосавски, род Светога Краља и овде да учинимо. Кренимо да се обнављамо оданде где смо најугроженији, а то је народ српски уз своју свету цркву почео да ради управо одавде на Косову и Метохији.

Селаковић је рекао и то да ,,краљ Милутин, није само највећи задужбинар, он је највећи обнављач рода српскога и српске цркве. Свих 40 задужбина подигао је на местима где су се раније налазила светилишта. Укрупњао нас је у Крупи у северној Далмацији, разгранао у Грачаници, умио у Бањској, затресао на Трескавцу, поново умио у Бањанима са светим Никитом, више царскога града Скопља, у Светом Јерусалиму прославио у манастиру Светих Архангела , сребрни олтар даровао у цркви Св. Николе у Барију у Италији, утврдио нас у Тврдошу.

Селаковић је на крају говорећи о Бањској цркви , споља грађеној по угледу на запад, а изнутра на исток, цитирао Светог Саву равноапостолног и Владику Николаја Охридског и Жичког рекавши ,,ни исток ни запад, већ западу исток, а истоку запад и изнад истока и запада, нека останемо заувек!“.