У суботу 20. јула црква Свете великомученице Недеље у ораховачком селу Брњачи прославила је своју храмовну славу. Литургијом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира Зочиште уз саслужење јеромонаха Игњатија из Пећке Патријаршије, јереја Милоша Вукића из Осојана, ђакона Жарка из Ниша, и домаћина јереја Срђана Јеринића, пароха ораховачког. Литургији је присуствовало око 150 верника из Ораховца и Велике Хоче, а деца и један број одраслих се причестило.
После свечане литије око цркве, освећена је водица, а освећени су и славски колачи које су принели Ђорђе Кујунџић и Угљеша Великић из Ораховца, а за наредну годину јавили су се Ораховчани Борко Дедић и Марјан Шарић.
У празничној беседи отац Стефан је рекао:
- Света Великомученица Недеља, нас окупља овде својим чудима годинама. Она је чувала ову цркву и кад су сви околни храмови били разрушени, она је стајала утврђена молитвом Духа Светога, заступништвом свете великомученице Недеље. И само је чудо што се ми овде окупљамо сваке године без обзира каква ситуација била или је сада. Св. великомученица Недеља штити заједно са својим храмом и нас, и она нас подсећа и учи, да вера наша никад не буде мала, већ да знамо и да се утврђујемо молитвама светитеља Божјих у својој вери, у својем вероисповедању, да се не бојимо ничега, нарочито не оних који убијају тело, јер души не могу да науде. Она нас још учи да поред истрајности у вери, будемо истрајни у нади, да би смо се надали да ће нам Господ дати на првом месту Царство Небеско, а онда све остало ће нам се додати , како Господ каже.
Слава се наставила у сали конака за трпезом љубави, коју су домаћини припремили. Радост се видела на лицима свих присутних, јер је светиња, иако усамљена и окружена иноверницима и бодљикавом жицом, и даље читава и жива, па се литургија у њој поново служи .
Црква Свете великомученице Недеље се налази, на петом километру пута, који из Ораховца води ка Призрену и Ђаковици и постојала је још у 14. веку. Помиње се у Архангеловској повељи цара Душана 1348. год. али је неколико пута кроз векове страдала. На западној фасади цркве била су узидана два рељефа у камену са представама Благовести и Светог Ђорђа како убија аждају. Рељефи потичу из 16. века и чувају се у Народном музеју у Београду. Последње страдање је црква претрпела у Другом светском рату, када су је шиптарски екстремисти срушили, а обновљена је и освећена 1975. године на Томину недељу. Од тада се тај дан у овоме крају славио као сабор до 1999. године . Народ је долазио из ораховачког краја, али и из других крајева. Од 1999 – 2003. године црква је била под заштитом немачког КФОР-а. Конак који је запаљен у мартовском погрому 2004. године, је добрим делом обновљен. У овој цркви се литургија служи два пута годишње, на празник Свете Недеље и на Томину Недељу.