Од четврте седмице Великог, Васкршњег поста, почињу припреме за највећи хришћански празник Васкрс. Среда у овој седмици у нашем народу се назива и ,,средопосна среда“ , јер означава средину овога поста. У рану зору, овога дана, традиционално почиње шарање јаја која ће бити офарбана у данима пред Васкрс. Прво јаје које се нашара је јаје које ће читаве наредне године стајати у кућном иконостасу, па га народ назива ,,чуваркућа“,а у ораховачком крају ,,страшник“ јер се употребљава као заштита од страха. На њему је обавезно нацртан крст, или више мањих крстића, јер у крсту као симболу васкрсења се огледа и заштита читаве породице у којој се ,,страшник“ чува. То јаје се на Велики четвртак прво офарба и њиме се деца помажу по лицу унакрст да би била здрава. Офарбани страшник се износи из куће у поље када је велика грмљавина, јер се верује да ће винограде и остале усеве заштитити од града и других временских непогода.
Једна од домаћица која чува традицију шарања ,,страшника“ је и Мира Филијовићиз Ораховца. Онако како је научила од своје мајке, још док је била дете, устала је у рану зору, прекрстила се, из ормара извадила шараљајку, малу алатку са дрвеном дршком на чијем врху је , око танког металног кљуна, намотан, памучни конац натопљен воском, и припалила свећу. Јаје и чист восак је већ принела, и полако, са неком посебном свечаношћу, почела је да шара прво јаје за ову годину.
Прво нашарано јаје ,, страшник”
Када се први обриси крста од танких нити отопљеног воска појаве на кори белог јајета, Мира се обавезно сети своје, од пре пар година, покојне мајке, захваљујући којој је научила да шара јаја у својој 14-ој години. Тада су се уз огњиште, у коме је ватра весело светлуцала, окупљале девојке и жене из комшилука и такмичиле у шарању јаја за Васкрс. Уз разговор, песму, смех корпе са шареним јајима је бивала све пунија… Од тада су се године низале једна на другу. Мира се из родитељске куће Тодића у Великој Хочи, удала у Ораховац. Са својим супругом је изродила три ћерке. И тек је најмлађу родила, муж се упокојио, брата су јој шиптарски терористи одвели у неповрат, а убрзо потом, Мира и њене ћерке су, јула 1999. год. биле приморане да напусте своју кућу у доњем делу Ораховца. Старије се ћерке удале, а најмлађа, Ивана, је прва година на Факултету Ликовних уметности у Косовској Митровици. Упркос тешком животу, Мира традицију наставља. На наше питање које се шаре најчешће налазе на јајима које шара, она нам је рекла да је то најчешће разноврсно цвеће са посебно украшеним листовима, различитим латицама:
- Понекад користим шаре од ранијих година, неке чувам у сећању, а готово сваке године буде и таквих шара које раније нисам шарала. Идеје долазе док шарам, а мотиве налазим у природи. Понекад шарам неке украсне предмете, птице, лептире… Свака шара има своју лепоту и ретко се деси да нашарам два или више јаја са истом шаром. Наравно, јако је битно да имам добру шараљајку. Ја већ годинама користим једну исту, а направио ми је мој комшија из Велике Хоче Веско Милић.
Смиља и њена мајка Вера шарају јаја
И Смиља Шавелић из Велике Хоче је шарање јаја наследила од своје мајке Вере Ђуричић. Сада је међу женама које умеју најбоље да нашарају васкршња јаја у Великој Хочи, па је зато у данима пред Васкрс преокупирана шарањем јаја. Деси се да за један Васкрс нашара и по 700 комада, јер многи рођаци и пријатељи желе да имају јаја са Смиљиним шарама.
Осим разноразног цвећа, листова лозе и пупољака, на Смиљиним јајима се налазе украсним словима исписана имена људи којима су јаја намењена, али су ту и натписи: ,,Христос Воскресе“, ,, Србија“, ,, Косово и Метохија“, ,,Велика Хоча“ и сл. Јаје са натписом ,, Душа Метохије“ се налази на реклами за фирму њеног брата Љубише који се бави производњом, чувеног великохочког вина. Једно јаје дато гошћи из Београда ранијих година, је завршило у Етнографском музеју у Београду, одакле је Смиљи стигла захвалница..
- Јаја шарам зато што волим и уживам у томе – каже нам Смиља која је мајка четворо деце. Јесте да је потребно много труда, умећа и времена, али ја сваком јајету посветим пуно пажње. За неку шару ми је потребно 15 минута, а за неку сложенију у етно стилу одвојим и по 45 минута. Најчешће јаје линијом одвојим на две једнаке половине и на обе половине нацртам исту шару. И по неколико јаја са истом шаром нашарам да и не погледам на предходну шару. Дневно нашарам и по 30-40 јаја, зависно од времена које ми остане након многобројних кућних послова. И наравно, као дете се радујем Васкрсу. Тада, нашарана и на Велики четвртак офарбана јаја, дарујем деци која дођу из читавог села да честитају празник, а и свакој старијој особи која нам у току Васкршњих празника дође у кућу.
Оливера Радић
16 / 04 / 2013
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО