Обележена Недеља праштања или Проћка, вековима стар обичај који живи и данас у Великој Хочи и Ораховцу
Иза нас је остала још једна недеља, последња недеља мрса, у црквеном календару названа сиропусна, а у народу позната као бела недеља. Оба назива су повезана са врстом хране која се, по православној традицији, у тој недељи користи, а то је бели мрс тј. јаја, сир, млеко. Та недеља је и увод у почетак Великог или Васкршњег поста. Последњи дан беле недеље су тзв. беле покладе у народу овога краја познатије под називом проћка. То је дан када завршавамо са мрсном храном, па су трпезе богате, а по обичају на трпези је обавезна пита са сиром. Цео дан је празник јер се обилази родбина и тражи се опроштај. Прво се иде куму јер увредити кума и нехотимично је велики грех, а после у тазбину, па код старијих пријатеља и рођака.. Поседи се, поприча и обавезно тражи опроштај речима:
,, Опрости!,, а одговара се: ,,Нека ти је просто!,, Овај обичај праштања и мирења се завршава крај ватре која се пали на платоу испред цркве у Ораховцу и на неколико места у Великој Хочи. Ватри се највише радују деца која читаве претходне недеље сакупљају суво грање из оближњих шумарака, а буде ту и понека гранчица смреке да запуцкета. Око ватре се пева, игра, пије и мези, они храбрији је и прескачу за срећу, а домаћице оклагијом којом су тог јутра умесиле питу, крадом ударају девојке и момке стасале за женидбу или удадбу. Верује се да ће се исте године удати или оженити. Има и оних, старијих, који само стоје, загледани у велику ватру, и нешто у себи мисле. ,,Е, све нас је мање око ове ватре, а требало је да нас буде више. Деца отишла, пријатељи расути од немила до недрага, а ми ту… докле… Бог једини зна.
Последњи чин праштања се обавља у кући, где укућани међусобно опраштају једни другима, наравно прво опроштај траже млађи од старијих па обрнуто.
За трпезом се обавља посебан обичај нека врста такмичења ,, амкање,, У такмичењу учествују деца, а понекад, ради шале, и старији укућани. Кувано јаје се привезано концем окачи за плафон и заљуља у круг. Вичући ,,ам, ам, ам,, такмичари покушавају да јаје ухвате устима, док су руке на леђима. Ко јаје ухвати тај је победник и имаће највише среће у наредној години. Тако се симболично овај мрс завршава куваним јајетом, да би се на Васкрс опет прво омрсили куваним јајетом, али тада офарбаним у освећеној води. Сви обреди се завршавају пре поноћи, а нада и молитва за боље сутра се настављају у сновима.
Оливера Радић
21 / 03 / 2013
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО