Михољдан у Великој Хочи

Будимо благодарне слуге Господње, јер Господ нам је подарио свој виноград да га обделавамо-поручио владика Теодосије из Велике Хоче

И ове године је празник Светог Киријака Отшелника, Михољдан, свечано прослављен у Великој Хочи, као дан када се завршава берба грожђа. У јутарњим сатима у порти цркве Светог архиђакона Стефана у центру Велике Хоче, је владика рашко-призренски г. Теодосије служио свету литургију уз саслужење великог броја свештенослужитеља из Рашко-призренске епархије. Литургији су присуствовали мештани Велике Хоче и Ораховца, као и верници и пријатељи овога села, пристигли са разних страна. Ово молитвено сабрање су својим присуством увеличали учесници Међународног научног скупа посвећеног српској фолклористици на Косову и Метохији, који је отворен после свете литургије. Након резања славског колача, владика Теодосије је мештанима честитао празник и између осталог рекао:

- На данашњи дан се сабирамо у Великој Хочи да заблагодаримо Богу и за земаљска добра, за плодове које смо убрали из винограда Господњег, са њиве Господње, да будемо благодарне слуге Господње, јер Господ нам је подарио свој виноград, да га обделавамо и Он, као домаћин и господар, свакако ће нас посетити, да види како смо радили и поступали, да ли смо били благодарне слуге или смо можда присвојили оно што је Божје, сматрајући да је наше.

Владика је рекао да је Божја воља била да ово село опстане, једино од Пећи до Призрена, што је доказ и окрепљење ,,да нас Господ држи и да ће нас сачувати да, и даље, постојимо на овим просторима светим, где су живели наши преци“.

- Зато ми данас се окупљамо овде, да покажемо да и ми живимо животом наших предака и да и ми чинимо дела достојна њих. Само оно што је вредно што је корисно за наше спасење, то је остало до данашњег дана и ми смо дужни сачувати то и предати деци нашој. На првом месту ову свету земљу, никако да се одрекнемо ње, а онда и ове светиње које су посејане по овој светој земљи, да би ми служећи у њима и молећи се у њима, пијемо ону непролазну живу воду, од које се никад ожеднети неће.

По окончању беседе владика, домаћини, као и гости са разних страна пристигли у Велику Хочу, су се упутили у сеоски Дом културе, како би у оквиру културноуметничког програма и званично отворили Међународни научни скуп фолклориста, али и истакли значај Михољданских свечаности.

У културно уметничком делу програма учествовао је хор ОШ,, Светозар Марковић“ из Велике Хоче,, Метохијски жубори“ под вођством Гаврила Кујунџића, национални ансамбл Венац, певачка група ,,Младост“ из Готовуше, а песник из Грачанице, дугогодишњи учесник Михољданских свечаности, Ратко Поповић, је казивао своју песму ,, Симонида“. У прилог слупу фолклориста, који је добрим делом посвећен животу и раду Ивана Степановића Јастребова, ученици Призренске Богословије су извели представу приказујући део живота Ивана Степановића Јастребова.

Читавог дана на тргу између Дечанске винице и Парохијског дома у Великој Хочи, гости су могли да погледају, али и да купе понеки производ од грожђа (вино, ракију, ликер), јабуке и орахе, домаћи ајвар и другу зимницу коју су припремили домаћини и домаћице у Великој Хочи. Удружење Јефимија је изнело своје ручне радове, као и домаће слане и слатке специјалитете, још једну у низу традиционалну вредност овога древнога села. Породица Стојановић из Ораховца је нудила различите производе и делове посуђа од глине, а селом се, шетала и понека девојчица обучена у стару народну ношњу призренског краја, како би се и тај део фолклора приказао гостима. У дворишту Дечанске винице је манастирско братство изнело вино и манастирске сиреве на дегустацију, а гости су могли и међусобно да се друже, али и да разговарају са владиком Теодосијем, игуманом дечанским Савом, као и професорима Призренске богословије.

Путевима којим су некада, у време Немањића, долазили намерници и трговци, да купују вино и друге производе на тргу у Великој Хочи, на михољданску свечаност је ове године, из далеке Далмације, и града Дубровника, у Велику Хочу, дошао пензионисани парох дубровачки и инспектор богословија Српске православне цркве, Славко Зорица.

- За мене је Велика Хоча симбол Косова и Метохије – поделио је са нама своје утиске овај дубровачки свештеник.- Кад год дођем у Призрен, посетим ово село и никада се не могу начудити како ово функционише. Било ми је веома драго, нарочито кад сам видео ону децу, која играју и певају и чувају многе тековине овога села које је преко хиљаду година живо. У Далмацији се у сличним приликама живи, како смо прошли ми, тако се и овде дешавају неке ствари, али ми смо верници, па верујемо у Бога и да ће Бог васкрснути и Косово, јер се каже у Светом писму да ,,Бог од камења може створити децу Аврамову“. Данас је велики дан, данас је Свети Киријак Отшелник, слава овога села, које је чудесно село. Кад дођем у њега, ја се осећам као да сам у 14. веку, и ко не зна како се живело на Косову и Метохији, нека проведе одређено време у Великој Хочи, па ће му бити јасно. Наравно, са једне стране, сам радостан што видим децу, што видим људе, који учествују у овој свечаности играју и певају и славе Бога, а сдруге стране ми је било помало и ганутљиво, јер некако нас је све мање и мање, ал надамо се да ће Бог условити да васкрснемо.

Отац Славко је поручио Србима у Метохији, као и оним малобројним у Далмацији, да се ,,држе за руку Господњу и чувају традиционалне охристовљене вредности“:

- Ко се држи за руку Божју, тај ће предурати и опстати, јер без Бога не можемо ни преко прага. Зато препоручујем да традиционалне вредности чувају, али увек охристовљене вредности и оне ће нас довести к тихом пристаништу, јер без Бога не можете чинити ништа.

Оливера Радић

Православие.Ru

16 / 10 / 2017