На празник Свете Мученице Недеље је у Призренском насељу Подкаљаја служена Литургија у цркви посвећеној овој светитељки. Ово је била и прва литургија после 18 година служена у овој обновљеној светињи. Литургију су служили парох призренски јереј Слободан Ђорић и игуман манастира Свети Архангели архимандрит Михајло.
Литургији су осим одраслих присуствовала и деца, која су се причестила.
Домаћини славе су били чланови породице Стојковић, а колач је принела Радмила Стојковић Кнежевић. За наредну годину се за домаћина славе јавио Дејан Мојсић.
Иначе на иницијативу Радмиле Стојковић Кнежевић и Удружења манастира Свети Архангели, а уз благослов оца Слободана, петнаестак дана пре празника, окупили су се станари из улице око Свете Недеље, они који данас живе у Призрену, али и они који су расељени по разним местима Србије и Црне Горе, уз подршку људи који воле Призрен, како би својим прилозима и даровима опремили цркву свиме што је потребно да се у њој обнови литургијски живот (Јеванђеље, кандила, крстови, кадионице, свећњаци, иконе, стазе, клупе…).
Овогодишњи колачар славе Радмила Стојковић Кнежевић из Будве, која је обновила своју кућу у близини Свете Недеље, нам је рекла да су се комшије договориле да сваке године по један од њих буде колачар, и додала:
-Ово је стварно велики догађај за нас. Прелепо је што смо допринели опремању и уређењу цркве, очистили је, уредили двориште, помели калдрму, што говори о томе да нам је стало до наших светиња и наших корена. После дужег периода, почели смо да се удружујемо и окупљамо, да се спајамо, а не делимо. У овим помахниталим временима најтеже је сачувати душу. Ово је по мени још један доказ да имамо веру и жељу да помогнемо очувању нашег идентитета. Ко чува и памти тај и траје. Наравно, имали смо подршку и наших пријатеља, који нису Призренци. Посебну захвалност упућујемо мати Јовани из манастира Дуга код Подгорице која нам је даривала икону Свете Недеље и са сестрама из манастира сашила прекривач за Часни престо. Допринос су дали и сви који су присуствовали Св. Литургији и песмом, старом призренском, после литургије учинили , да је наша Поткаљаја макар и на дан оживела, као што је некада живела – у вери, песми и слози.
Отац Слободан је изразио своју радост и захвалио се верницима и расељеним Призренцима који су се сами организовали и дошли из Будве, Сиднеја, Минхена, Подгорице, Београда… да са малим бројем Срба у Призрену оживе још једну призренску светињу.
Ја се данас радујем јер од девет светиња у самом граду Призрену сада литургију служимо у седам. И режемо славске колаче: на Малу Госпојину у Богородици Љевишкој, на Светог Ђорђа у саборном храму, на Свете Враче у цркви Светих Врача, на Спасовдан у цркви Светог Спаса, на Светог Николу у цркви Светог Николе тзв. Рајковој цркви и ево од сада и у цркви Свете Недеље. Колач режемо и на Св. Ћирила и Методија, на славу Призренске Богословије. И сва та сабрања чине да се оживљавају светиње и да се народ враћа, ако не трајно, макар и на кратко, да је ту, да се види да је Србима стало до свога града, до своје вере, културе.
Црква Свете Недеље у Призрену (Поткаљаја) је по неким записима изграђена 1371. године. Њен градитељ, задужбинар, је син краља Вукашина, Марко Мрњавчевић. У мартовском погрому када је горела цела Подкаљаја и ова светиња је претрпела огромна оштећења. Касније је делимично обновљена, а сада, прославом прве славе после 1998. године, враћен јој је и литургијски живот.
Оливера Радић
25 / 07 / 2016
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО