У среду 27. маја се навршава шеснаест година од убиства Мирослава Мицића из Велике Хоче.
Мирослава – Мирчета (рођеног 20.09.1961) су убили шиптарски терористи, 27. маја 1999. године. У тим данима, док је трајало НАТО бомбардовање, мештани Велике Хоче су живели у свакодневном страху од НАТО бомби, али и упада терористичке УЋК у село. Зато су се самоорганизовали и смењивали на стражарским местима, у атару села. Због близине села Брестовца, насељеног шиптарским становништвом, били су ископани ровови и према томе селу, на брду између атара које мештани називају Мијевдол, Петкопоље и Лесковац. Тог кобног 27. маја, Мирче је у три ујутро, кренуо на стражарско место и носио ћебад и храну другарима који су били на смени. Била је хладна ноћ, а он није могао да спава. Хтео је и да обрадује другаре резултатом утакмице коју је претходне вечери одгледао на ТВ-у. Било је то финале Лиге шампиона између ,,Манчестер Јунајтеда“ и ,,Бајерн Минхена“. Мирчетов омиљени тим Манчестер је победио са 2:1 па је знајући колико и његови другари воле фудбал и тај тим, хтео да их бар том ситницом обрадује у то време свакодневних страдања. Ходао је по мраку, удаљивши се од последњих кућа на том крају села, приближавајући се месту где су његови стражарили. Међутим, није ни слутио да ће га у једном од ископаних ровова сачекати баш они од којих је чувао село. Рафали су прекинули тишину, и са свитањем угасили Мирчетов живот. Пао је у ров мртав, убице се разбежале, а другари из суседног рова, проверивши простор около, потрчали су и угледали Мирчета крвавог. Пришли су да га подигну, али је већ био мртав. Ћебе које је он за њих понео, послужило им је као носиљка. На њему су га, мртвог донели у село, пред мајку Јованку. Њени јауци су одјекивали Великом Хочом, а превелику бол су са Мирчетовом мајком делили и његови синови Дарко и Драган, супруга Милица, сестре, брат и цела Велика Хоча.
Мирослав је сахрањен на гробљу у Великој Хочи, сутрадан, а убрзо потом његова супруга и синови су у страху од оних који су убили Мирослава, побегли из Велике Хоче. Данас живе у иностранству. Кућа у Великој Хочи у којој су живели, данас је празна, и иако би желели, њени укућани не смеју да се врате, јер страх је јачи од жеље за својим домом, селом, Косовом. На вратима је дуго стајала умрлица са натписом,, Трагично изгубио живот од терористичке руке, чувајући своју домовину, Југославију, Србију, и Косово и Метохију, у својој 38.ој години живота“.
Оливера Радић
28 / 05 / 2015
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО