Једна важна дипломатска битка ових дана извојевана је за Србију и њену културу. Већ трећи пут одбијен је покушај да се четири велика културна добра – Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка у Призрену – уместо „средњовековни споменици на Косову (Србија)”, прогласе само „средњовековним споменицима Косова”. Очигледно да је политика дубоко умешала прсте на 35. редовном годишњем заседању Комитета за светску баштину Унеска у Паризу, а за овакво преименовање посебно су се залагале Француска, Швајцарска и Шведска. Међутим, ми смо имали подршку десет земаља: Русије, Кине, Бразила, Јужноафричке Републике, Египта, Малија, Етиопије, Нигерије, Мексика, Тајланда и Камбоџе. У поменутом комитету, који чини двадесет једна држава, приликом гласања изостала је двотрећинска подршка овом по нас поразном предлогу.
Наша делегација, на челу са Слађаном Прицом, заменицом помоћника министра за мултилатералу, спречила је доношење те неприхватљиве одлуке која значи непоштовање и кршење правно важећих резолуција Савета безбедности УН, као и ниподаштавање чињенице да је држава Србија чланица Унеска.
– Истицали смо да је непримерено да се једном одлуком потпуно негира и не поштује историјско право Србије, не само као државе, већ и Српске православне цркве. Сампредлог потпуно је избрисао и име Србије из имена културних добара, али и навођење Србије као државе која је дужна да, према Конвенцији Унеска, у пуној мери сарађује с надлежним телима у циљу заштите и обнове ових манастира, што она и чини. У пратећем документу прихваћено је и наведено да је Србија редовно подносила извештаје о стању ових добара, да је сарађивала са Унеском, као и с другим државама. Подсећала сам да су ти манастири и цркве обнављани и новцем Србије и међународне заједнице, те да, у складу с Резолуцијом 1244 СБ, присуство Унмика и Кфора мора да обезбеди њихову пуну заштиту јер ће се у супротном грађани ових земаља питати зашто би константно плаћали њихово скрнављење и рушење – каже за „Политику” Слађана Прица.
Конвенцији за светску баштину Унеска приступило је 187 држава, а 21 је у већ поменутом комитету за светску баштину, за чије чланство се Србија већ кандидовала, и нада се избору на Генералној скупштини Унеска, у октобру. То би за нас било изузетно важно, јер само чланице Комитета учествују у расправама по свим тачкама дневног реда и у доношењу свих одлука.
Према речима наше саговорнице, борба за српску културну баштину трајала је две недеље, и у њу су били укључени и министар Вук Јеремић, друге дипломате, представници СПЦ-а, те наши експерти за ову област. Делегацију су чинили и генерални секретар националне комисије за Унеско Јасна Зрновић, саветник у Министарству спољних послова на одељењу за Унеско Нада Драгић, представнице Завода за заштиту споменика културе Србије, амбасадорка Републике Србије при Унеску Зорица Томић и саветник Марија Антонијевић.
– У неколико разговора с делегацијом Француске са жаљењем сам, као њихов некадашњи ђак и стипендиста, констатовала да ова држава треба више и боље да разуме суштину овако неприхватљивог односа. Француски стручњаци су у прошлим вековима свету открили величанственост тих манастира и фресака Високих Дечана, Грачанице, али и других споменика с наших простора. Сећам се да сам упорно понављала причу о француским стручњацима који су отомански малтер чистили рукама да не би оштетили фреске Грачанице. Да су их прецртавали и односили да их покажу читавом свету. Разумем политику и право било које земље да донесе одлуку о признању или непризнању неке државе, али је неприхватљиво да нам се одузима историја, да нам се секу корени, да нам се грубо, из политичких разлога, оспорава чак и идентитет – с нескривеним емоцијама говори Слађана Прица.
Подсетимо да је поред других добара, Србија је, као чланица Унеска и држава страна уговорница Конвенције за светску баштину, увела 2004. године на листу светске културне баштине наша добра на Космету. Међутим, након варварских рушења и паљења наших цркава и манастира, на предлог Србије 2006. године, Комитет одлучује да ова добра додатно уведе на листу светске баштине у опасности. Како је још објаснила наша саговорница, овај догађај у Паризу био је покушај да нам се на најгрубљи начин оспори не само историја, већ и наше присуство на територији Космета, и да се на најгрубљи могући начин прекрши свака веза Србије са овим поднебљем и са сопственим културним наслеђем.
– Неприхватљиво је да се споменици хришћанства, који се налазе на листи светске баштине у опасности, политичким одлукама Комитета, који за то нема мандат, приписују у наслеђе другима. Инсистирала сам на томе да Комитет не може и не сме да прекорачује свој мандат, и не може да расправља, јер није позван, о било чијем територијалном интегритету и суверенитету. Подсећала сам на то да је Србија увек настојала да буде конструктивна и да ће то чинити и убудуће, али да никада неће прихватити да буде оспорена готово хиљадугодишња припадност ових манастира средњевековној Србији, а пре свега Српској православној цркви, истиче Прица, додајући да ће нашој држави бити потребно много више дипломатског и политичког ангажмана до наредне годишње седнице Комитета, у Санкт Петерсбургу, и да то што ће Русија председавати значи да ће нам позиција бити далеко боља.
Србија ће помно пратити којих ће девет земаља бити нове чланице Комитета за светску баштину, за шта се и сама кандидовала. А, како сазнајемо, међу даљим дипломатским акцијама биће и озбиљна реаговања на све ово што се догодило у Паризу.
Марина Вулићевић , Мухарем Шеховић
04 / 07 / 2011
ЖИВОТ
СВЕТА ЗЕМЛЬА
ФОТО
ВИДЕО